E, na tom ušću smo videli lososa u svoj svojoj gracioznosti. Scena je bila bukvalno nadrealna: ponoć, polumrak, mi stojimo kraj obale i gledamo kako jaka matica prodire stotinama metara u more, a onda tu ispred nas, na bukvalno desetak metara, izleće riba boje i snage čelika, duga preko jednog metra, leti pod uglom od 30-40 stepeni u udnosu na vodu, pada uz strašan pljusak, da bi nepun sekund kasnije ponovila još jedan, nešto manji skok. Šok. Zar ovu silu da zakačimo na udicu? U kolima uvek imamo jak pribor, koji nosimo za svaki slučaj ako odlučimo da na moru pecamo hali­buta. To su 100-gramski štapovi, ali trenutno deluju tako nejako. Biramo varalice sa što jačim udicama, proveravamo fluoro­karbonske pre­dveze, stavljamo najjače kopče.
   Nani pokušava na samom ušću, a ja sam 50 m uzvodnije, gde voda jako teče. Moj prvi zabačaj na Alex Costu 8 MR u boji skuše, udarac, vičem EVO GA, ali brzo shvatam da je riba mala ‒ sitan losos? Na moje veliko razo­čarenje, izvlačim bakalara, koji je iz ko zna kojih razloga ušao u reku. Našto kasnije opet "moša" u vidu većeg bakalara. Kasnije smo ukapirali da teža slana voda ulazi u reku čak i pod same brzake, a da lakša slatka teče preko nje. Znali smo mi za ovu pojavu na ušćima, ali nismo znali da je ovako izražena i prisutna i u jakim mati­cama. Napadi malih bakalara se nastavljaju, da bi seriju okončao komad od preko 3 kg, koji me je pošteno "iscimao".

video-play-button