Državno prvenstvo, koje daje reprezentativce, održano je u čudnim okolnostima. Kao da nas je neko samo posadio i rekao: pecajte. Bilo je, naravno, problema. Dečije bolesti su, zasad, preležane. Vladisav Todorović je najzaslužniji za ceo ovaj događaj, pa i odlazak na prvenstvo. Njegova nerealna, možda i "bolesno" jaka volja, i sreća koja ga prati…. Mnogo sreće. Sve je "kliknulo", leglo na mesto, potpuno neočekivano, ali dogodilo se! Prva zvanična reprezentacija Srbije koja nastupa na Svetskom prvenstvu! Za običnog čoveka ‒ ništa posebno. Za nas mušičare koji volimo takmičenja, to je vrhunac, najteži ispit, prilika da zasvetlimo ili upadnemo u glib, upišemo se u istoriju ili padnemo u zaborav....
Sastav
Za razliku od mnogih drugih reprezentacija, našu mušičarsku nije birao selektor, već su nas bacili u vatru državnog prvenstva, pa pustili da znanje, ali i sportska sreća, odrade svoje. Pet prvoplasiranih spakovaše kofere za Bosnu:
Slobodan Ivanović - La Bobo, ujedno i selektor. Čovek koji je video i proputovao više nego većina nas. A još je i pecao svuda;
Milan Martić, kapiten, izuzetan ribolovac, matematičar, koji svoj britki um koristi dok peca. Poprilično iskustvo na BiH vodama;
Ervin Latović, retko dobar momak i odličan ribolovac, koji ima dobro razvijenu intuiciju i zna da je iskoristi. Iskustvo stekao na vodama Raškog okruga i oko Plava u Crnoj Gori.
Vladisav Todorović, njega je u šali najlakše opisati rečenicom "više sreće nego pameti", mada mu ne fali ni pameti, naprotiv. Ne zna koji je insekt koji. Ne zna šta se i kako roji, a opet veoma uspešno lovi…. Iskustvo: reke na severu Srbije i Plav;
Vladimir Petrović. I za sebe mogu reći da mi ne manjka sreće. Iskustvo sam stekao na Z. Moravi, Zeti, Tari, Gradcu… Svake godine pecam u Crnoj Gori. Iskreno, malo su me plašile BiH reke. Iako sam lovio na kraškim vodama, one su mi bile enigma.