Iznerviran zasluženim porazom od Litvanije, rešavam da ovo mud(r)ovanje zaoštrim do ekscesa. Cilj: smuđ od 10 kg. ima li ih još u vojvođanskom delu Dunava, a da nisu iz apatinskog majdana? Zamolio me drugar, poznati somaroš, da mu uradim štitnike na šest udica. Platiće, kaže. Mislim se: ovo su troke za soma!? Nisam ni ja sis'o vesla. Uradim mu ih; ukotvimo se u nekoj čardi. Posle pete ture, kažem: da vidim te somove. Čudni neki somovi, sve im oči svetle. A očnjaci, lele... Kolike su trokrake, mora da vise sa voblera od 20 cm. I više. Ručni rad, domaća pamet. Poštujem. Šta će nama Rapala, mi Novosađani imamo nju, "Olju". Osam inča!? Za pravu damu, prava mera. Hm, kako li se baterije meću?
   Svestan sam da će od 1000 smuđofila njih 998 sad pomisliti: šteta, Đole konačno prolup'o. Vreme je za mali logički ogled. Pretpostavi nešto nečuveno, kolega. Živimo u zemlji gde se zakon poštuje, a zakonodavac nam, u svojoj dalekovidosti, zabrani mamce kraće od 15 cm. Prisiljeni smo da mesecima/godinama trošimo za smuđa "prevelike" mamce. Odjednom se pokaže da u našim "čuvanim", od boga zaboravljenim vodama vojvođanskim, ipak ima sedmica, osmica i desetki! Sve ove godine ostaju neulovljene jer ih 998 smuđaroša uporno gađaju minijaturama. Budi onaj 999-i.

   Najveći smuđ koga sam video, davne 80 i neke u širem rejonu ade Čibuklije (Ram), merio je između 13 i 14 kg. Dama je u trbuhu imala king-size krupaticu kalibra Kličkove šake. Bilo joj malo. Polakomila se na kong-size čikova, na potpuno somovskom priboru (uteg od 200 g, mono 0,60 mm itd.). OK, onaj čikov je ljigav i uzan, lako bi joj uleteo, ali... Gledana sa strane, krupatica je visoka 13-14 cm! Ni to je nije spaslo.