Agresivnih prezentacija šedića ima više, ali ja ću ovom prilikom opisati jednu koja je jednostavna a veoma često dobitna. Brzim potezom štapa šeda dižemo na oko metar visine, pri čemu je poželjno da osećamo kako njegov repić vibrira. Pravimo veoma kratku pauzu, koju koristimo da namotamo malo strune (mada nije uvek obavezno, naročito ako to radimo dužim štapom), pa još jednom brzo podignemo šedić tako da on na kraju završi metar i po ili čak dva metra od dna. Onda ga pustimo da propada.
   Ideja ovako visokog odizanja je da grgečima sa veće daljine ukažemo na mamac, da ga primete i oni udaljeni 5, pa i svih 10 metara. Jaka vibracija koju smo ovakvim potezima napravili takođe šalje jasne signale ribama u široj okolini; čak i u uslovima slabe vidljivosti, to mora biti primećeno bočnom linijom. Nakon što smo ovakvom prezentacijom podigli šeda i privukli grgeče, mamac treba vešto spustiti na dno i očekivati udarac. Sada važi sve isto kao i za prezentaciju u hladnijem delu godine, što sam opisao na početku. Dakle, po mogućstvu, na poluzategnutoj struni. Udarac grgeča po pravilu sledi ubrzo nakon što šedić počne da tone, što je znak da je on ovo agresivno povlačenje ispratio dizanjem sa dna i samo čekao pravi trenutak da usisa plen.