Na otvorenoj vodi, ka srednjoj škarpi, i kada se lovi u vetrovitim uslovima, a pogotovo po košavi, zbog kontrole samog silikonca moraju se koristiti teže glave, najčešće do 5 g, a negde i teže. Ali u priobalnom delu, pored trave, treba vam najlakša moguća!
   Sličan slučaj je i sa leptirima i kašikama. Što lakši modeli i što sporije povlačenje ili atraktivnije cimkanje, što duže propadanje. Kod voblera, štuka voli široki rad i dvodelce, koji izazovno mašu repom, koje povlačimo sporo i ravnomerno, sa ponekim cimom. Tvič je, takođe, često dobitna tehnika. Udarci su ili blagi "kvrcevi", česti kod krupnijih komada, uz zaustavljanje varke, ili energični, kada varku pokupi redovan komad u meri.
   U kasnu jesen, kada se kederi povuku i prorede, a trava počne da pada, štuka je primorana da krene u potragu za njima, i tada se može bacati celom širinom kanala, a ne samo oko priobalja. Krupni komadi se redovno javljaju oko srednje škarpe i oko samog dna, prilikom propadanja. Od varki možemo bacati jednodelne i višedelne voblere, i to i plitkoronce, i srednjeronce, i suspending, zatim lagane i široke kašike, koje atraktivno vrludaju prilikom propadanja, leptire bez otežanja, ali i klasik modele, koje možemo što sporije voditi kroz sve slojeve samog kanala. Možemo bacati i zonker strimere u kombinaciji sa laganim fleksi otežanjima, koji veoma atraktivno pulsiraju prilikom cimkanja, lagane silikonske i plastične glavinjare koje široko tresu i pri ravnomernom povlačenju i tokom džig tehnike povlačenja. Ubojite su i silikonske varalice, i šed i tail modeli, i razni hibridi, koji prave fantastične bravure prilikom propadanja i cimkanja. Svako ima svoje favorite kada baca i lovi, i poseban tekst bi se mogao samo o njima napisati...