Tehnika u praksi

   U biti pecanje slip džigom ne predstavlja neki konkretan problem glede načina povlačenja i njegovih varijanti i(li) finesa. Tu ne postoje klišei i recepti za takt brzog, bržeg, sporog itd. povlačenja garniranog kratkim, dužim i(li) ekstremno dugim pauzama. U zavisnosti od varaličarevog shvatanja situacije na vodi i njegovog smisla za predstavu podvodnnih struktura, sve varijante su moguće. Osnova uspešnog pecanja slip džigovima leži u činjenici prezentacije mamca na mestima koja su drugim konvencionalnim mamcima praktično nemoguća. Pri tom ne mislim samo na zabačaje na zatravljene terene i povlačenje varalice po površini ili tik ispod nje, već prvenstveno dubinsko sondiranje ovakvih vodenih odsečaka! Osnovno pravilo pecanja widles varalicama u bujnoj travi je ne činiti nagle pokrete niti brza povlačenja mamca. Ovi postupci često izvlače udicu iz svog skrovišta u gumi, čime je kačenje (i gubljenje mamca) neminovno, a zabačaj beznadežno potrošen. Kada je osnovni cilj montaže i načina pecanja uopšte da udica bude i ostane nezakačiva, javlja se sasvim prirodna posledica da i kačenje prevarenog grabljivca nije bez problema. To je u principu i u osnovi potpuno tačno. Ipak kad se peca samo onda kad se može (zbog manjka slobodnog vremena) ili onda kad se mora (na takmičenjima na primer) pecanje u travi je najčešće jedini način da se dobij(aj)u udarci.