Prelep smuđ od 8 kg po boji se razlikovao od savsko-dunavskog. "Moravac" je bio braonkasto-zlatne boje (vidi se na fotkama), i mogu reći da, iako nije moj najveći primerak, svakako jeste najlepši! Brzo se vraćamo do vode i ribu stavljamo u šaranski sak za čuvanje ribe (koji je inače bezbedan za ribu) i ostavljamo ga u vodi 10-15 minuta da se riba povrati, nakon čeka planiramo puštanje. No, stvari se ne odvijaju kako smo planirali. Ni nakon više od pola sata pokušaja rehabilitacije, smuđ ne uspeva da se dovoljno oporavi i samostalno otpliva. Mnogo sam velikih smuđeva bez problema vratio u vodu, ali ovom se izgleda nešto desilo i ne može da se povrati. Morava je, nažalost, morala ostati siromašnija za jednog kapitalca, što je ružnija strana ove priče.

   Probali smo Neški i ja opet kasnije da prevarimo još kojeg "barona", ovog puta iz čamca, ali bez uspeha. Mnogo bi i bilo, ne daje Morava baš tako lako ribu, a sreća retko kad pogađa dva puta. Druženje smo zapečatili jagnje­tinom sa ražnja (za čijom sudbinom ipak ne kukam, mada znam da je možda licemerno sa moje strane ‒ "pobismo" pola životinja po selu, a ja žalim za jednom ribom).

   Moravo, vidimo se i sledeće godine! ●