Stoper, iako sićušan, svojim prisustvom rešava jednan veliki problem koji je prisutan na ovom i sličnim sistemima. Naime, kad je otežanje slobodno, ništa ga ne sprečava da se prilikom pecanja, pod određenim uslovima, lako odalji od mamca, tj. udice. A ako ovo rastojanje postane značajnije, ne samo da imamo dve mete za grabljivicu (od kojih je jedna bez udice!), već postoji realna opasnost da se raspodelom težina na osnovnoj vezi njih dve češće nađu sa različitih strana neke prepreke (npr. grane), čime je mršenje oko prepreke moguće izbeći samo uz pomoć srećnih okolnosti.
   Pozicioniranje stopera 5-10 mm od vrha otežanja pokazalo mi se kao najbolje rešenje. To je sasvim dovoljno da suknjica bude uvek u blizini udice, a da, s druge strane, postoji izvesna sloboda kretanja koja je potrebna udici radi boljeg kačenja ribe i smanjenja otpadanja u drilu. Olovno (ili tungsten) otežanje za slip rig biram prema potrebama terena, dubini, gustini trave... Za jedno sasvim normalno pecanje na bačkim kanalima, kao što je već pomenuto, nekih 5-10 grama je sasvim dovoljno. Kada se uzme u obzir da se za ovaj način pecanja koriste trejleri koji su retko lakši od 6-7 grama, da sama suknjica teži i do 3 grama i koriste se nešto deblje udice, dobijamo mamac koji je neretko ukupno teži od 15 grama, čime su korektni zabačaji sasvim mogući.
   Suknjice koje koristim su većinom debljih traka, 0,5-0,7mm. Ovo je potrebno zbog toga što se peca na nešto težim terenima, gde razne finese-suknjice (reda debljine 0,3mm i sl.) ne podnose dodire sa tvrđim preprekama i lako pucaju. Najčešće koristim univerzalne, tzv. Replecement Skirts, silikonske suknjice sa gumenim prstenom.