Najvažnija stvar i neuporedivo značajnija za uspeh od pribora je sam pristup i taktika pri ribolovu. Mnogi mušičari greše jer su ubeđeni da je najbitnije baciti daleko da bi se ulovio bucov. To je totalno pogrešan pristup; duge zabačaje treba koristiti samo kada ne postoji nikakav način da se priđe ribi. Najefikasnija daljina izbačaja je između 15 i 20 m, uz takve zabačaje ulovim najviše komada i najveće ribe. Na tako (relativno) kratkoj distanci ribolovac tačno zna gde mu se nalazi strimer i kako se kreće, plus najlakše može da izvrši korekcije: da ubrza, cimne, promeni pravac, a sve to je presudno za ulov.
Brzina povlačenja strimera zavisi od brzine toka. U sporijoj vodi treba vući brzo, u brzoj vodi nešto sporije. Uglavnom koristim klasične potezanke, namenjene za ribolov u gornjem sloju, ispod površine. Pri povlačenju treba imitirati kretanje ranjene ili bolesne ribice. Nekoliko povlačenja, pa kraća pauza i povremeno trzaj vrhom štapa.
