Ludo pecanje smo imali i kada smo jednom, vozeći magistralnim putem, iz kola primetili nepregledno jato skuša. Bile su to mahom kilašace, a bilo ih je na hiljade. Kretale su se na 50-200 m od obale, a kada bi ušle u zonu zabačaja, gađali smo ih teškim metalnim varalicama, pre svega teškim Mare Silda kašikama i Lav Metal Fish spinerima sa willow krilcem. Zabačaj na početak jata je bio loša taktika, jer bi se predvodnik uplašio i celo jato bi promenilo pravac i krenulo ka pučini, a ribu je donosio zabačaj preko jata i navođenje na njega. Tada udarac nije mogao da izostane, a posle kontre sledile su zabavne borbe, koje su retko kada trajale manje od 2-3 minuta. U početku smo verovali da smo u ribolovačkom raju, uhvatili smo za dva sata najmanje 50 skuša kilašica, a onda je magija nestala. Nisam mislio da se to može desiti, ali više nam nije bilo zanimljivo, pa smo prekinuli pecanje. Jednostavno, nije bilo draži i neizvesnosti, sve je postalo rutina i fizikalija, pa smo narednih dana izbegavali situacije sa ovako velikim jatima, već skuše tražili na mestima gde ih ima u mnogo manjem broju, kada treba mnogo više veštine u vođenju varalice da bi se prevarile.

Gotovo sve od pedesetak skuša koje smo ulovili tog jutra došle su na samo dve varalice: malu plavu Mare Silda kašiku i Lav MD Metal Fish willow leaf trojku