U prvom delu sam gotovo potpuno uspeo, jer smuđarke ispod 30 cm gotovo da i ne lovim, drugi deo je OK, smuđeve prosečnih gabarita za svoje terene (1-3 kg) lovim podjednako kao i kolege koje koriste manje varalice, ponekad čak i uspešnije. Deo sa kapitalcima (preko 4-5 kg) već je ekskluziva, bude nekoliko takvih riba godišnje, ali je to mnogo ređe nego što bih hteo. Ipak, uveren sam da nije do mene i izbora mamaca, već do veštački izazvanog nedostatka takvih riba u vodama do kojih najčešće mogu da dobacim.
   Već godinama nisam smuđu ciljno bacio vobler kraći od 8 cm, najčešće ba­cam one preko 10, a najveći na kog sam uspeo da prevarim "staklenookog" bio je dug 21 cm. Šed kraći od 10 cm takođe ne ponudih smuđu već jako dugo, akcenat mi je na modelima od 12-14 cm (svog najvećeg ovogodišnjeg, od 9 kg, uhvatio sam na Orka šeda od 12 cm), dok je najveći na kog sam smuđa ulovio bio čak 30 cm dugačak. Kada su "tvisteri" u pitanju, ne bacam one ispod 14 cm, a modeli dugi 15, 17 i 21 cm uvek su spremni u mojoj paleti varki.

Šedovi od 12 i 14 cm su mi standardna postava za lov smuđa. Na njih lovim i standardne primerke od 1 do 3 kg, ali i kapitalce poput ovog devetokilaša sa video snimka.

video-play-button

   Naravno, najveći mamci koje ovde pominjem donosili su mi ulove smuđa pri ciljnom pecanju soma, ali njihova učestalost me je navela da se zapitam šta bi bilo da ih češće bacam na mestima i u vreme za smuđeve, jer oni oči­gledno nisu gadljivi na velike varalice. Naravno, riba se ne ponaša na svim vodama i u svim uslovima isto i neće uvek biti raspoložena za velike mamce, ali uzimaće ih mnogo češće nego što bi pomislila većina, koja je kod nas još uvek ubeđena da smuđ uvek i svuda jede samo kauglere (beovice) od 5 do 7 cm. Naprotiv, ta riba je mnogo češće raspoložena da pojede i konkretan zalogaj u vidu ribe od 10 do 20 cm, tako da, iako sam svestan da sam sebi limitirao prostor za (u)lov, takođe sam svestan da sam i pored tog limita u prednosti u odnosu na one koji su svoj limit sveli na čuvenih 5-7.