Nakon još nekoliko dešavanja, dolazi onaj pravi. Na kopči mi je bila omalena Daiwa 1061, varalica omiljena mnogim ribolovcima, a meni favorit za klena i pastrmku. Ipak, znajući za iskustva nekih svojih prijatelja, bio sam siguran da ta varka može da prevari i ″bukadžiju″. Ali nisam očekivao ovakvog... Zabacio sam koliko god sam mogao daleko: trzaj vrhom štapa, opet lagano povlačenje, a onda je usledio udarac sličniji udarcu smuđa nego bucova. To beše tek lagani čvrk po varalici, a onda kao da je sve stalo. Ali, samo na sekundu...
   Potom je krenuo. Omaleni štap se savio do drške. Pre ove ribe sam imao nekoliko bucova do 4 kg izvučenih ovim štapom, i to bez veće muke. Međutim, ova riba, iako možda tek kilogram teža od ranijih najvećih komada, pošteno je savila blank, kao da je duplo veća od tih četvorokilaša! Jasno, kočnica mašinice je morala da preuzme dobar deo posla. Bojao sam se da štap neće moći da dobro odradi svoje jer je već previše savijen. U tom slučaju, nije problem samo struna, već i premale udice na Daiwinom voblerčiću... Ponovo je usledilo zujanje mašinice, štap do drške savijen, situacija kakvu svi mi željno iščekujemo. To je potrajalo, na moju veliku sreću i zadovoljstvo.
   Naposletku, ispred mene se pojavi ne bucov, već bucovčina! Kao da je stvarno od srebra, prelepa riba! Koliko sam se mučio da ga dovedem do obale, toliko sam ga lagano prihvatio. Jednostavno, nežan pribor i duga borba su ga potpuno izmorili. Izašao je na površinu, legao na bok i predao se...