Na vodi sve izgleda tiho, ali u ovo doba godine to ništa ne znači. Ovo je vreme maratonaca, upornih ribolovaca koji će napraviti hiljadu zabačaja, ali će zato nagrada biti i te kako isplativa. Upisivanje u klub morskih "konkvistadora" vam predstoji ako imate snage, volje i upornosti da ne prestanete sa zabačajima i upornim brzim dvoručnim potezanjem koje strajper na ovoj lokaciji voli.
Moj dvoručnjak impozantno izbacuje strunu i uživam dok pravim brza potezanja sa obe ruke. Struja koju stvara plima drži strunu dobro zategnutom, dok mušica pravi swing. Tokom prethodna dva sata na vodi se ništa ne dešava. Na kraju predveza sa vršnim delom od 20 lb nalazi se veliki hollow fly strimer od bakteila i kinky fibera, na udici 3/0. Proveravam oštrinu udice zbog okolnog kamenja i počinjem da razmišljam o večeri, jer izgleda da strajperi danas nisu tu. Došao sam do samog ugla zida, mesta gde je struja najjača, ali gde nadolazeća voda sada pokriva preostalo stenje i primorava me da se pomerim levo, prema uvali. Tu je ostalo još malo mesta za zabačaje. Računam, napraviću još desetinu zabaca, pa polako idem kući.
Iz sanjarenja me prekida blagi udar na vrhu stapa. Znam da je to bio pokušaj male ribe da zgrabi strimer pre nego što je bio podignut iz vode. Pravim nagonski rollcast i plasiram mamac relativno blizu ne bih li naterao malog "huligana" da ponovo napadne imitaciju. Strimer pada na vodu i dočekuje ga eksplozija, udarac velikog repa i katapultiranje cele ribe van vode u jednom atraktivnom skoku. Veliki strajper je zgrabio strimer kao pobesneli buldog i kreće preko luke u pravcu solitera koji ocrtavaju propoznatljivu siluetu centra grada. Moj veliki čekrk zuji kao pomahnitao, štap je prepolovljen, čvor na bekingu izleće iz vršne karike kao iz topa. Riba grabi sve dalje, uz penušave eksplozije na površini.
Kolekcija hollow strimera, rad autora
Strajper rado uzima epoksi strimere za lov luca i palamide