Kada šed potone na dno, tu već ima više opcija. Jedna od često korišćenih je rusifikacija - povlačite mašinicom, i to (manje-više) horizontalno položenim štapom. Vrhom štapa malo izdignite šeda od dna i zadržite u tom položaju, lagano namotavajući strunu. Mamac može biti podignut sa dna i sa dva-tri-četiri brza okreta mašinice; sledi stop-pauza, da on ponovo propadne.
Obratite pažnju na rep silikonca: trebalo bi da su mu masa i oblik tako izbalansirani da, uz adekvatno otežanje, rep sasvim solidno radi pri blagom kosom propadanju ka dnu, čak i u potpuno mirnoj (stajaćoj) vodi. Isto važi i kod konstantnog laganog namotavanja, tj. povlačenja silikonca iz dubine (sa dna) prema obali i površini.
Na ovaj način pretražujete velike površine jezera, tražeći aktivne smuđeve. Ako se ništa ne desi, onda je potrebno da se koncetracija usmeri na mikrolokaciju i zonu napada; dakle, pretpostavite gde se približno nalazi: recimo, u nekom konkretnom panju na dnu jezera ‒ pa tom mestu posvetite pažnju. Ne valja da silikonac propliva visoko preko mikrolokacije, a još je gore kad se ona predžiguje (prebrzo preskoči). U okviru zone napada, koncentrisati se na što je moguće manju brzinu: dok masivan rep šeda lagano ljulja, mamac treba nežno (može i naglo) cimnuti!
A: Vreme dok džig tone ka dnu na poluzategnutoj (*) struni je sastavni deo prezentacije
B: Smuđ lebdi na određenoj dubini, dijagonalni džiging: podigni (B1), sačekaj sekund-dva da mamac malo ukoso tone (B2), namotaj jedanput-dvaput (B3), podigni, sačekaj sekund-dva, namotaj...
C: Rusifikacija - vrhom štapa izdignite šeda od dna i zadržite u tom položaju (C1), lagano namotavajući strunu (C2), sledi stop-pauza, da on ponovo propadne (C3)
Uraditi to brže i dalje od mikrolokacije ako je voda bistrija, a kraće i sporije ako je voda mutna. Ako na mikrolokaciji ima granja, naravno da ćemo ga često pogoditi mamcem, što ponekad može biti dobro: lagano ste prevukli preko grane i pustili da tone (ili ste cimnuli i otkačili), smuđ se "šoknuo" i instinkivno napao.
Kažete da na šedove nije bilo udaraca i mislite da je to zbog pogrešne prezentacije. OK, slažem se, može biti zbog toga, ali nemojte da mislite da je sama prezentacija jedino gde ste mogli da pogrešite, a pri tom ste na pravom mestu (kažete da uspešno lovite na tvistere). Hajde zbog toga da sagledamo još neke greške, koje direktno utiču i na prezentaciju.
Možda olovno otežanje nije odgovarajuće. Ako ne u startu, varaličar bar u prva tri zabačaja mora da zna koje otežanje je optimalno; u suprotnom, kada "razbučkaš lokaciju" u jezeru, onda to više i nije bitno.