Izvorni cilj projekta bio je ponovo ih naseliti u ove reke, pa je tako 1955. izgrađeno mrestilište. Prve matice (tri mužjaka i tri ženke) uhvaćene su 2. i 3. maja iste godine, ali su, nažalost, dve ženke već završile mrest, dok je treća dala 12.500 komada ikre. Zbog nedostaka iskustva u veštačkom mrestu mladice, samo 300 ribica se izleglo, a 160 je pušteno u reku Czarna Orava. Ipak, led je probijen, a ono što je usledilo narednih decenija nadmašilo je očekivanja. Dvadesetak godina kasnije, sredinom sedamdesetih, matično jato je brojalo 60-70 riba, a otvoreno je još jedno mrestlište u drugom delu Poljske, gde je prvi mrest dao čak 200.000 ribica!

   Ogromna količina mlađi ipak nije mogla dugoročno da spasi mladicu na jugu Poljske. Zbog pomenutog uništavanja staništa, ona se jednostavno nije mogla održati. Zato se došlo na ideju da se ribe prebace u sliv Baltičkog mora. Takav predlog je izazvao mnogo polemike među naučnicima, a argument koji je presudio bio je taj da se zbog izgradnje brane na reci Vistuli (Visla) presekao put lososa i morskih pastrmki, pa su reka i sve pritoke ostale bez svojih najvećih salmonida. Mladica je upravo bila riba koja bi mogla da popuni tu prazninu. Ribe su zato puštene u njenu pritoku Dunajec, gde su se odlično primile, delom i zato što je ova reka bogata vrstama riba kojima se mladica hrani. Zatim je usledilo poribljavanje reke Sole, pa reke San... Kasnije su ribe puštene i na zapad Poljske, u sliv reke Odre. Ukupno je poribljeno devet tekućica baltičkog sliva (svih devet u slivu pomenutih velikih reka Vistule i Odre), a prirodni mrest je zabeležen u tri: Poprac, Dunajec i San, gde se danas smatra da se mladica u potpunosti primila, iako se ove vode i dalje masovno poribljavaju radi sportskog ribolova. U ostalim rekama možda ima prirodnog mresta, ali se to ne može sa sigurnošću tvrditi.

Sliv reke Visle je prvo novo

stanište dunavskih mladica


video-play-button
video-play-button

Prirodni mrest mladice u reci San

Mladica se uspešno mresti i u reci Dunajec