Veliki strajperi se često bore tako što koriste svu svoju težinu da vuku ka dnu. Ova riba se bori eksplozivno na površini, što obližnjim posmatračima ‒ džogerima i šetačima ‒ predstavlja neopisivu razonodu. Oni mogu da posmatraju celu borbu iz ptičje perspektive, jer su na petnaest metara visokom vidikovcu iza mojih leđa. Čujem komentare i uzvike sa zida i mislim se: sada će ovaj ludi flyfisherman da vam pruži malo uzbuđenja i razonode…
   Počinje pravi peformans! Ribu privlačim što brže mogu, ali ona kreće u ponavljanje prvog sprinta, koji, srećom, opet staje, te ponovo sledi namotavanje. Malo po malo, dolazi sve bliže i pazim na tipičan sumanuti beg koji sledi kada riba oseti plićak. Dvoručni štap sjajno amortizuje udarce, ali i ja sa druge strane i te kako osećam udarce ovog buldoga od ribe.

   Strajper je tamno obojeni, prevejani starosedalac koji je izbegavao raznorazne mamce, ali nije mogao da odoli pažljivo serviranoj mušici. Konačno dovlačim ribu na klizavo kamenje, koristeći veći talas da je nasučem.
   Plima je nadošla i talasi već zapljuskuju zid. Moj adrenalinski trans remeti aplauz gomile prolaznika koji su posmatrali celu borbu sa vidikovca na zidu. Jedan turista silazi preko stena, fotografiše se sa mnom i ribom i pravi nekoliko snimaka mojim fotoaparatom. Trenutak je ovekovečen, riba je u vodi, brzo se oporavlja od šoka. Sa dva-tri zamaha repom strajper odlazi u dubinu i gubim ga iz vida. Kačim strimer na ram velikog sprovodnika na štapu i penjem se preko stena ka parkingu. Sutra ponovo duva zapadni vetar ‒ biće idealno vreme za Deer Island i veliki štap!