Mušičarenje na moru
Poslednje nedelje svog boravka u Norveškoj, kada sam se već malo zasitio varaličarenja, ali i "provalio" na kojim mestima se koje ribe nalaze, rešio sam da probam da tri najčešće vrste riba u okolini Harstada ‒ seia, polaka i bakalara ‒ probam da ulovim na mušicu. Iako sam imao kombinezon, prvog dana ga nisam poneo, jer je fly pribor bio rezevna varijanta. Zato sam isprva pokušao sa doka, ali je do površine vode bilo oko 2,5 m, a ako tome dodamo i moje vrlo skromno bacačko znanje, postaje jasno da je to bilo više mučenje nego mušičarenje. Ipak, uspeo sam da zabacim na 12-13 m i vrlo brzo upecao malog polaka, a onda i nekoliko seia težine do pola kilograma.
Zatim sam našao jedno od retkih mesta gde se može prići do vode, a da pri tom iza leđa imate dovoljno prostora za klasičan fly zabačaj, gde sam mogao mnogo lepše da prezentujem strimer. Koristio sam tonući konac, što mi je omogućilo da uz malo strpljenja nakon zabačaja plasiram strimer na dubinu od 2-3 m. Vukao sam ga relativno brzo, 2-3-4 kratka odsečna povlačenje rukom, pa pauza od nekoliko sekundi da potone. U prvih pola sata sam imao fantastičan ribolov sa desetak seia težine od 200-300 g do kilograma, uz jednu veoma borbenu skušu. Sutradan sam na isto mesto došao u kombinezonu i više zagazio, što se pokazalo kao pogrešna taktika, jer sam poplašio ribe koje se kreću iza prvog odseka, na 5-6 m od obale. Kada sam se povukao nazad, ponovo je usledila serija seia.
Poslednji cilj je bio upecati bakalara na fly pribor, što mi je uspelo kada sam pustio da strimer padne na dno, na dubinu od 4-5 m. Uhvatio sam tri mala komada, ali je misija uspešno obavljena. Najčešće sam koristio male duguljaste strimere bele boje sa diskretnim trakama fleš materijala, koje se najčešće koriste za lov bucova. Na drečave strimere za smuđa nije bilo ni udarca, dok sam imao i nekoliko riba na poveću pastrmsku nimfu.
Prvi ulov na Fly: mali polak
