Ribolov na

reci Muri

   Reka Mura je duga 438 km i izvire u isto­čnom delu Alpa, na nadmorskoj visini 1898 m, u austrijskoj saveznoj državi Salzburg. U gornjem toku, to je brza i hladna voda bogata kiseonikom, nastanjena potočnom pas­trmkom. Nizvodno prolazi kroz dolinu Lungau, ali dobija još jednu karak­teristiku ‒ brojne hidroe­­lektrane, čak dva­deset i dve na teritoriji Austrije (u Sloveniji, srećom, još uvek nema niti jedne). Iako je proizvodnja električne energije iz tzv. obnovljivih izvora naočigled dobro rešenje, ove brane nisu donele mnogo toga dobrog ekosistemu. Reka sada donosi mnogo manje peska i mulja nego ranije, zbog čega je tokom poslednjih decenija znatno produbila rečno korito. To dalje dovodi do smanjenja nivoa podzemnih voda, što ima dugoručne ekološke posledice.
   Regulacija toka i izgradnja brana, koje sprečavaju riblje migracije, ugrožava prirodni mrest, pa je neophodno vršiti obimna poribljavanja. Na austrijskom delu ipak postoji solidna populacija mladice, pastrmke, lipljena i raznih ciprinidnih vrsta. Nekada je čak i kečiga stizala ovde na mrest, ali je sada pri­sutna samo zahvaljujući poribljavanju, a ulovi su retki.
   Kada dođe do Slovenije, Mura je reka mrenske zone. Smenjuju se brzaci i mirniji duboki delovi, sa raznim strukturama koje ribama pružaju dobro sklonište. Rečno korito se potom širi, a tok usporava, smanjuje se koncentracija kiseonika, a dno je pretežno od šljunka ili gline. Uz granicu sa Hrvatskom Mura počinje da meandrira, a kraj reke se pojavljuju bare i mrtvaje, koje su zbog regulacije toka i izgradnje bedema veoma retko plavljene.

Predstavljamo terene

Piše: Jan Bauman