Prva rupa (na 6 m) - ništa, druga (na 5) takođe. Treća-sreća? Po ledu prilaze obali. Plavušica se već pita, da nije neko mlatn'o Silvera i isfiletir’o? Uz izdajničko "biip-biip", hidrofon oživljava. Mileći kao u usporenom filmu, časna starina izranja sa 5,5 metara (dublje od ovog se čitave zime neće spuštati!), u redovnoj viziti Zlatnoj gredi. Viteže, umrem ti na karakter!
Da je bazirano na polnoj osnovi, ovo dubinsko raslojavanje populacije bi delovalo logično. Kao, mužjaci više vole/bolje podnose hladnoću, a ženkice toplotu? Neće moći. Silverova ekipa leto provodi u plićacima iznad termokline, u okruženju koje često meri 25 i više stepeni. Zn’či, toplotu podnose bolje nego Džezabelisti. I hladnoću podnose bolje, čim mogu da, uprkos zaleđenoj vodi, ostanu aktivni onako plitko. Šta je ovo, neki mutirani super-smuđevi!? Ne, već samo još jedan primer evolucione dalekovidosti, zahvaljujući kojoj imamo šta da peckamo. Ako je promena spora, organizmu je lako da joj se prilagodi. Ako je prebrza, čitave vrste mogu da nestanu bukvalno preko noći. Upravo zato su i potrebna dva tipa smuđa (naučnici bi rekli: dve populacije unutar iste vrste). Bez obzira na prirodu i obim potencijalnih klimatskih promena, jedan od njih će joj se (relativno) lako prilagoditi i produžiti vrstu. Da bi ovo bilo moguće, svaku ekipu moraju da čine i ženke i mužjaci. Po logici stvari, deluje da su novom ledenom dobu bolje prilagođeni plitki, Silverovi smuđevi ‒ jasno to dokazaše u januarskim plićacima. Koji su smuđevi bolje prilagođeni sve pregrejanijoj planeti? Džezabelisti? Pomoć prijatelja, opet!? Neće moći.
Plemkinja Milica i Hajduk Veljko
Sander nobilis, smuđ plemić prefinjenih manira, jede relativno retko, male porcije, relativno sitnim zalogajima (glavoč, sunčica, bandarče, balavčić...). Površinom gotovo nikad ne patrolira: trpezarija mu se nalazi na ili neposredno uz dno, na dubokim pozicijama. Da pravljenje malih vojvoda, knjeginja, barončića i grofica nije tol'ko prijatno, u plićak nikad ne bi zašao. Zbog kasnog ustajanja, doručak mu je toliko pomeren da se pretvorio u ručak (sam se seti u šta se ručak pretvara, i može li se to iskoristiti...).
Za razliku od prethodnika, Sander traspoglavix (smuđ razbojnik) je u potpunosti operisan od manira. Jede često, kad god mu se ukaže prilika. Prosečna porcija mu je tri put veća od Nobilisove, pojedinačni zalogaj takođe.
Smuđ "hajduk" jede često i punim ustima
Nema ništa protiv pridnenih banketa (dva bandara po 50 g), pa ipak su mu neuporedivo draži oni u površinskom sloju (klenče od sedamdeset grama). Na stajaćoj vodi, ručak najčešće preskače. Doručak mu je obilan, ali nije ni senka večere. U toplijem delu sezone večera dvaput, naročito na reci! U idealnim uslovima, generacijski izmešani Traspoglavci večeraju satima, naizmenično nabacujući/otimajući jedni od drugih (znam da znaš kako se OVO može iskoristiti)...