Prvi sportski ribolov na Travesao i Žatapu počeo je pre tri sezone. Pokazao se kao odličan, i naš organizator se postarao da se tako i nastavi. Dopremljeni su šatori za smeštaj, kao i metalni čamci dovoljno veliki da dva ribolovca komotno pecaju.

   Dan u kampu bi započinjao doručkom u 6 ujutro. U 6:30 svi bi već isplovili u potragu za dobrim terenima i velikom ribom, a povratak u kamp je bivao u sumrak. To je bilo oko 6 uveče. Večera je služena oko 7 (dok domaćini ispeku upecanu ribu). To je oko 12 sati ribolova svakog dana. Prosto, teško da može bolje.


Cofom na pajaru

   Ribolov na pajare je najpoznatiji u Venecueli, na Uraima vodopadima. Po tom mestu, pajara je poznata kao riba koja živi u brzacima, u bukovima, u podnožju vodopada, kao riba koja se ne libi da krene u poteru za plenom kroz najbržu vodu i da ga juri uzvodno. Dakle, riba koja ima ponašanje kao malo koja druga (plus i ne izgleda kao bilo koja druga). Na Uraimi je najviše love Rapalom Magnum CD 14 i 18, stoga smo i svi mi na Amazon došli naoružani Rapalama.

   Ipak, iako riba jeste ista, ovde je druga reka i, ispostavilo se, vladaju druga pravila. U slivu Žatapua, pajara ne živi u brzacima. Naprotiv, živi u najdubljim virovima (preko 20 m), gde voda skoro pa stoji, i ponašanje joj je pomalo čudno. Boravi uglavnom pri dnu, a samo ponekad, pri nižem vodostaju, dešava se da se "rastrči" i počne da izlazi i na površinu (na taj način, pajara je našim domaćinima i odala svoju poziciju). Generalno gledano, ona se na reci Žatapu može smatrati ribom dubljih slojeva, pa i ribom dna.

   Odmah po dolasku, domaćini su nam rekli da je treba tražiti u dubokim virovima, što je izazvalo nevericu kod svakog od nas, jer smo je svi očekivali u brzacima. Takođe, predočeno nam je da dosad nikada nisu uspeli da je uhvate na varalicu, te da je najbolje da je pecamo na dubinku, stavljajući na udicu komad ribe ili, još bolje, omanju ribu. Čak i u tom slučaju, pajara ne uzima često. Rečeno nam je da moramo biti baš uporni, ali da najveće šanse imamo ujutru i u sumrak. Dakle, sve što smo znali o pajari, razlikovalo se od toga što su nam Indijanci i organizatori predočili.