Brzina mamca čini drugi deo Perijeve slagalice. Kad dovoljno dugo čačkaš "blatnjave" Rekalićke, shvatiš da ne postoji model podjednako efikasan pri svim brzinama povlačenja. Brzo, sporo, nešto između – jedna od ove tri opcije uvek će odskočiti, omogućivši "srećku" da zasija punim sjajem. U drugoj će biti tek solidan, u trećoj jedva dovoljan. Po kultnoj urbanoj legendi, smuđu uvek treba vući sporo. Izostanu li udarci, ionako spora prezentacija dodatno se usporava, često bez rezultata. Srećom po tebe, postoje ludaci sa Velikih jezera (USA), koji ga love trolingom. Dobar deo njihovih iskustava može se primeniti i na rekama brdovitog Balkana.

• Tipičnom ex-Yu smuđoholičaru, na tipičnom smuđaroškom mestu, treba desetak sekundi da mamac pomeri 2-3 m uzvodno (recimo kraj obale, uz krupan kamen), što ovom daje prosečnu brzinu od oko 0,25 m/sec.
• Tipičnom ex-Yu smuđoholičaru gornja granica brzine je 0,5 m/sec.
• Manje tipičnom Balkancu gornja granica je zakucana na metar u sekundi
• Varka piči 1,5m/sec! Ne vučemo više uzvodno, već poprečno na tok. Bar 4/5 anketiranih rekli bi: prebrzo... Pa ne lovimo bucova, 'ej!
• Varka piči skoro 2 m/sec!? Panonskoj vampireli sa Dunava/Tise ni ovo nije prebrzo! Sada se vuče koso nizvodno. U protivnom, od vibracije Bombera Long A izleću nitne na aluminijumskom čamcu. Jebi ga, složile se amplitude. A i veštačka vilica 'oće d'izleti! (Korega krema?).

   Kritična brzina: metar u sekundi. Nije lako naći model dovoljno stabilan da izdrži ovo. Ni Rapala ih nema previše. Zato ih ima Yo-Zuri, kol'ko hoćeš. Šteta što koštaju k'o prva ljubav... Ako, isplati se.
   Skoknimo sada na (mutnjikavo) jezero, jer se ovo što sledi i ne može raditi na reci. Smuđ-lejkers ne mora da štedi snagu, ne bori se sa strujom. A što voli fast-fud! Dobar broj Balkanaca voli da jezerskoj Vampireli TO radi polako, 0,5 m/sec. Pokušaj da zamisliš SEDAM puta brži prolaz, uz nešto što šiša 3,5 m u sekundi... Još bolje, zamisli OSAM puta brži prolaz, od 4 m u sekundi! Plemstvo opaljuje, sve zvoni!! Pri tom, nijedna sporija metoda, bez obzira na varalicu, ne daje ploda. U oba slučaja, mamac je metalni Spoonplug ("kašikovobler"); smislio ga je baš Bak Peri, pre jedno 7 decenija. Zašto nisam met'o vobler? Opcija A: ne postoji dovoljno stabilan model da izdrži ovakvo glisiranje. Opcija B: iz pijeteta prema Baku Periju, učitelju. Inače, oba odgovora su tačna. Toliko. ●

Spoonplug, 70 godina star izum Baka Perija, lovi smuđa i danas, i u Srbiji, i svugde

   Dva dobra druga u malom duv-puv "čamcu", negde u Banatu. Noge izmešali; kako sedneš, seo si. Jato napipano najjeftinijim sonarom; tako, jedno 30 komada. Posle tronedeljnih kiša, nanizali se uz izrovašeni odsek bivšeg glinokopa, na 2,5m. Prvi uporno vuče sporo. Dvodelni vobler mu jeeedva radi; ponekad ga tvične, da se "Budala" ritne. Drugi glisira najbrže što njegov "Kijanu" može da izdrži (oko 2m/sec). Udara i jednom i drugom. Ubrzo postaje jasno da, iako pripadaju istom jatu, prisutni ne jebu obroke servirane umerenom brzinom! Samo brzo ili samo sporo, mol'ću fino (Da li ti se ovo već dešavalo, vidrice?). Kud ne poneso' bucovsku 1:6,4 Daiwu, umesto ove kornjače od ABU Cardinala...