KAD ZVUK POSTAJE VIBRA?
   Po ljudskim merilima, vibraciju i zvuk nije moguće posmatrati odvojeno. Kod riba nije tako. Neke vibracije (po pravilu one niske frekvencije, kakve pravi ribica-plen dok pliva, ali i naš vobler dok vibrira) one nisu u stanju da čuju unutrašnjim uhom, već samo osete bočnom linijom. Kod basmuđa, to je oko 1 do 200 Herca. Nasuprot tome, neke vibracije (po pravilu visoke, poput onih koje pravi zvečka Smithwick Rattlin' Rogue ili krkuša dok rije po šljunku) riba može samo čuti, ne i osetiti. Za smuđa, basa (i donekle štujku), opseg osetljivosti unutrašnjeg uha iznosi 20 do 1000 Herca/sec. (Evolucija je, ko zna zašto, udesila da somovi i površinski, pelagični beljaci dobiju sluh baždaren na visoku frekvenciju od 13000 Herca!? Šta li će im to, da lakše detektuju 'ticu trkačicu?). Očigledno, kod basmuđa postoji i "zlatna sredina“; čini je stimulans koga istovremeno mogu i da čuju unutrašnjim uhom, i osete bočnom linjom kao treperenje. Odokativno, to je opseg od 20-200 Herca. Ne treba napominjati da mnogi od najlovnijih vobliška ljuljaju-pevaju unutar ove frekvencije. Većina modernih modela ima vibru' od 20-100 Herca, fino se uklapajući u ono što Rekalićka, trenutno slepa kod očiju, ipak lako "napipava"... Da-Bog-da ga napipala.