Prethodne boravke na Amazonu posvetio sam pecanju jedinstvenog peacock bassa na Rio Negru. Fantastično iskustvo, koje bih preporučio svakom ribolovcu. Ipak, ove 2015. sam hteo da probam nešto više (što bi Bobo rekao, nešto drugo, nešto divlje): pecanje u planinskom kraju, na reci Žatapu (Jatapu). Bio je to put u slabo istražen predeo u državi Roraima, na severu Brazila, u oblasti gde žive Wai-Wai i Skariana Indijanci.

   Indijanci kao Indijanci, ne vole kada se stranci motaju po njihovoj zemlji, i to neretko može da bude i veoma opasno. Postoje brojna svedočanstva ribolovaca koji su doživljavali neprijatnosti: neki su čak bili i prisilno zadržavani u pritvoru, vezivani žicom i sl., što je scenario koji niko od nas ne bi poželeo. Ipak, ova plemena ne samo da su dozvolila da pecamo na njihovoj reci, nego su pristala i da budu naši domaćini. Njihovo poverenje zadobili su momci koji su organizovali naše putovanje. Pre nekoliko godina, u njihovo selo su doneli mali dizel generator i razvukli rasvetu. Na taj način, dobili smo dozvolu za ribolov na reci koja pripada njima. Štaviše, lokalni Indijanci su bili naši vodiči.

   Bila je to ekspedicija od osam ribolovaca i "Wild catch", ekipa kanadske televizije koju vodi Cyril Chauquet (rekao bih, kanadska verzija našeg Jovana Memedovića).

Zagrevanje u blizini Manausa

   Pet dana pre leta za Roraimu stigao sam u Manaus. Namera mi je bila da te dane iskoristim za zagrevanje. Preko lokalne turističke agencije "Manaus Booking" rezervisao sam smeštaj u Caramuri lodge na Masarico jezeru. Do Caramuri l odgea putuje se brodom (do desne obale Solimoesa), pa automobilom po zemljanom putu (ispresecan je raznim jarugama, potocima i preprekama nastalim usled erozije tla), i na kraju, čamcem. Sve ukupno, oko tri sata vožnje.

   Caramuri lodge se sastoji od više drvenih koliba izdignutih na stubove, kako bi se predupredila eventualna plavljenja. Smeštaj poput Caramurija veoma je popularan i brojan u blizini Manausa.