S obzirom na teren, dubokoronci su otpali, pa sam počeo s različitim vrstama voblera. Svimbejt BBZ-1 od 20 cm se i ovde pokazao kao odličan izbor, ali brzo su ga neutralisale pirane; silikonski rep je bio odgrižen.

   Plitkoronci srednjih veličina (10-15 cm) davali su rezultate, ali su se relativno male udice pokazale kao problem. Usna duplja trairaa je izuzetno koščata i, bez obzira na jak udarac, pravovremenu kontru i (neistegljivu) strunu, udica se nikad ne zabode toliko da čovek može da kaže: e, sad nema spadanja. Stoga sam se odlučio za male voblere sa zvečkom, računajući da takve varalice uvek cele završe u ustima, te da dve trokrake u ustima garantuju uspešniji ribolov. No, problem malih voblera je taj što imaju male udice. Kao takvi, nepodesni su za ribolov amazonskih nemani. Morao sam da kačim nesrazmerno velike udice, što je eliminisalo mogućnost uobičajenog vođenja voblera.

   Kao što pomenuh, posebno zadovoljstvo mi je predstavljalo to što sam mogao da istražujem. Bacanje preopterećenog malog voblera u jak tok nije obećavalo, ali se ispostavilo da su twitching i jerking, uz povremeno regularno vođenje takve varalice, bili i više nego provokativni, i to ne samo za trairaa, nego i za druge ribe.

   Ipak, ni ovo nije bilo optimalno rešenje. Nakon što mi je spalo nekoliko povećih riba, prebacio sam se na Rapalu X-Rap Walk 13 (koja na repu ima izduženu trokraku udicu). Ovo je postala univerzalna varalica, kojom sam ujedno mogao da zabacujem na svakom terenu na koji bi me rečni tok naneo, očekujuci i bassa i trairaa (a i kajmana).