Mumificarana senzacija
   Pre nego što smo i počeli da razmišljamo o rešavanju zagonetke zbog koje smo ovde, naleteli smo na ostatke nečega što smo se potajno nadali da nađemo. Malo dalje od reke ležalo je mumificirano, obezglavljeno telo velike salmonide. Pretpostavili smo da ga je tu dovukla puma ili lisica. Telo je bilo u takvom stanju da se vrsta ne može prepoznati, ali po obliku i veličini (procenjenoj na 19-22 kg dok je riba bila živa) nije ličilo ni na šta što ovde dolazi na mrest iz Atlantika ili jezera. Dalje napredovanje uz reku nam je otkrivalo sve više i više tela ovih riba. Corpus delicti bilo je savršeno očuvano telo koje ne samo da potvrđuje da je u pitanju pacifički losos, već nam govori i koja je vrsta ‒ nijedna druga do najveći i najpoznatiji predstavnik pacifičkih lososa, kraljevski losos (Oncorhynchus tshawytscha)! Tako je u samom podnožju Anda, kraj male reke udaljene 400 km od ušća, dokazana naša najsmelija teorija! Kao da sama činjenica da smo pronašli pacifičke losose u slivu Atlantika nije bila dovoljna senzacija, usledili su pronalasci zaista ogromnih riba, koje smo ocenili na preko 35 kg! Ovakve ribe se po nekim teorijama i mogu očekivati na mrestilištima ovoliko udaljenom od mora, jer samo najsnažniji mogu da prevale toliki put. Tako je prvi deo misterije ‒ zašto i koje ribu umiru ‒ bio rešen. Umiranje nakon mresta je deo životnog ciklusa lososa, a ujedno i objašnjenje zagađenosti vode. Ogroman broj tela velikih lososa u fazi raspada je više nego dovoljan da vodu učini nepodesnom za ljudsku upotrebu.