Kopam po fotografijama u telefonu i nalazim onu iz novembra. Zumiram i ne mogu da poverujem. Ista fleka na desnom boku. Isti ožiljak iznad bočne linije. Pega na prsnom peraju… Nema sumnje, ista riba! Dobro, radi se o manje-više istih nekoliko kvadrata busije. Možda je tu negde blizu još onomad nameračila da se mresti ili joj je to zimska pozicija od koje ne odustaje, a napustiće je tek kada krene na mrest? Kako bilo, nije toliko neverovatno da sam je našao na istom mestu. No, ono neverovatno tek sledi…
Đavo mi nije dao mira, pa sam na računaru počeo da preturam po prošlogodišnjim folderima. Ko zna, možda nije prvi put da istu ribu hvatam i puštam dva puta... Oko mi se poprilično naviklo na onu fleku, pa sam je ponovo, po treći put, iz momenta locirao na jednoj junskoj fotografiji! Nemoguće! U neverici, istog momenta sam fotografiju u punoj rezoluciji poslao na email adrese nekoliko prijatelja, na proveru. Svi su se složili. Riba je, bez sumnje, ista! Tog, 19. juna, vidno mršavija u poređenju sa prethodne dve fotografije, težila je 5,65 kg i bila dugačka 81 cm. Za razliku od naredna dva puta, prvom prilikom ulovljena je oko trista metara dalje, na većoj dubini, džigom (Behr Shad Twister).
Ono što me raduje više od činjenice da sam istu ribu ulovio čak tri puta jeste dokaz da ribi povremen boravak na suvom nije škodio. Štaviše, u međuvremenu je i napredovala. Za nešto više od osam meseci, dobila je 1,37 kg. S obzirom na period godine kada je lovljena, sasvim sam siguran da se radi o masi ikre koju je ova matica spremila za predstojeći mrest, o čemu dodatno svedoči i stomak, koji je vidno veći na svakoj sledećoj fotografiji.
Na kraju mi se, pored očiglednog zaključka da sam umesto jednog imao tri vrlo uzbudljiva drila, nameće i onaj da u našim vodama ipak ne pliva neograničeni broj kapitalaca, te da i najmanji napor u očuvanju njihove populacije i te kako ima smisla. ●
19.06.2014.
5,65 kg
Smuđica je prvi put došla na Behr Shad Twister 15