Bilo je previše nelogičinosti u ovoj priči, ali se tvrdnje ornitologa nisu dovodile u pitanje. Kako, na primer, objasniti ovoliku brojnost velikih riba u relativno maloj reci? Po svim zakonima prirode one bi tu gladovale. Logičnim se činila pretpostavka da su to ribe koje ne žive tu stalno, već ulaze samo na mrest, što često rade jezerske i morske pastrmke. Ali one ne umiru posle mresta, niti narastu toliko velike. Kao jedino logično rešenje nametala se pomisao da je to neka vrsta lososa, i to pacifičkih, jer se atlantski losos vraća u more posle mresta. Sve bi to bilo OK da se ove reke ne nalaze na jugu Argentine i teku ka Atlantskom okeanu, gde nikada nije bilo pacifičkih lososa, niti ima podataka da ih je čovek ovde preneo. Ideja da su pacifički lososi samostalno naselili ove reke zvučala je neverovatno, ali je bila odličan razlog za organizovanje istraživačke ekspedicije! I to sa mušičarskom opremom u rukama!