Iako malo, selo je delovalo bučno. Deca na sve strane. Centralna figura je bilo mladunče kapibare (najvećeg glodara na svetu, koji dostiže težinu i do 100 kg), vezanog konopcem da ne pobegne. Deca su trčkarala oko njega i čuvala ga van domašaja pasa. Žene su se zanimale kuvanjem. U principu, život u zajednici, oslonjeni jedni na druge.

   Kako god to zvučalo, Indijanci su veoma srećni svojim načinom života. Valjda je to zato što ne znaju za bolje. Ili je, možda, umešnije da ovde parafraziram izjavu poglavice Sijuksa kada su ga pitali šta misli o savremenim dostignućima. Poglavica je tada rekao da je pre svega toga kod njih čovek provodio dane u lovu i ribolovu, a uveče po celu noć bio u intimnim odnosima sa ženom, dodajući da je samo glupavi belac mislio da treba menjati/poboljšati takav sistem života.