Svako čudo traje tri dana

   Tako je bilo i tokom tri dana Božića, kada smo pronašli krupne smuđeve na mestu koje je u prošlosti davalo samo sitnije komade, do max. 2 kg, ali ne i ta tri dana. Na Božić, kako i dolikuje nama ribolovcima, po tradiciji se uvek izlazi na vodu, bar da se okupa varalica, ako ništa drugo. Ima tu i malo sujeverja, koje kaže da ono što radiš na Božić, radiš cele godine… He, he, a mi se, naravno, nadamo da ćemo cele godine pecati. I tako se nas nekoliko drugara, koji i inače često pecamo zajedno, dogovorismo da posle božićnog ručka izađemo na vodu i malo zabacimo varalice. Napolju beše prohladno, blago u minusu, taman toliko da se ledi struna. Vodostaj blago povišen, ali stabilan, voda belkasta, zimska, što bi se reklo "smuđevska". Posle promene nekoliko lokacija sa dubinom i obiljem krša, na kojima nije bilo dešavanja, odlučismo da sreću isprobamo na kamenu, na mestu za sitnog smuđa, gde sam ga prethodnih dana i dobijao. Po principu: daj šta daš, da se bar upišemo na Božić.
   Lokacija: dno kamenito, nagli prelaz u dubinu, sa 3 na nekih 6 metara. Na sprudu, koji je od obale udaljen nekih petnestak metara, voda brije, da bi se potom dno spuštalo u dubinu, a na površini voda uzburkavala, označavajući taj prelaz. Jasno se ocrtavala linija koja je razdvajala dve vodene struje, ostavljajući liman sa desne strane ka obali. Čamac sidrimo nasred spruda, gađajući taj prelaz brze i sporije vode.