Neka opšta preporuka pri kupovini nepoznatih modela štapova je da pre svega treba obratiti pažnju na brzinu blanka, jer se tu najčešće oseti razlika u kvalitetu između modela relativno jeftinih brendova. Modeli nekih firmi su prilično spori i "glindžavi", što svakako treba izbegavati. Drmusanje štapa može da da neki uvid u ovo, ali je najbolje simulirati zabačaj i kontru. Takođe je važno pogledati koliko je vrh jak (debeo) i izbegavati one previše tanke i meke, jer sa takvim štapom imate ograničen skup prezentacija (tvič odmah otpada). Bitno je i kako se celom dužinom blank savija i koliko je jak, što ćete najlakše uvideti ako provučete strunu i zamolite kolegu ili prodavca da zategne njen kraj.
   Kada sam stigao u prodavnicu, zatekao sam mnogo novih modela. Za početak sam drmusanje štapa uzeo kao prvi test selekcije. I krenuo sam da ih drmam redom, da zabacujem i kontriram. U međuvremenu sam primetio da se svaki model pravi u nekoliko dužina i težina bacanja, što je ceo posao dosta usložilo.... Drmao sam i drmao i nekako sam se opredelio za tri modela koji su, po mom mišljenju, najbolji. Nisam birao čisto najbolje ‒ kao kada birate tri najbolja fudbalera na planeti ‒ već sam birao najbolji "tim", tj. odabrao tri najbolja štapa za različite prilike s kojima se lično susrećem prilikom varaličarenja u okolini Kraljeva, pre svega na Ibru i Zapadnoj Moravi, ali i na okolnim rečicama, kao i nekoliko jezera koja su nastanjena smuđem. Dakle, pokušao sam da napravim najbolju trojku koja pokriva što više situacija.