Posebno mi je jedan od prvih ovakvih ribolova proširio vidike i otvorio pogled na neke sasvim drugačije mogućnosti. Nakon što sam nabavio nekoliko vrsta nadipovanih crvića i larvi, rešio sam da probam da pecajući što tanjim predvezom i malom udicom prevarim neku siću na jezeru. Tad mi se dogodilo da upecam osam vrsta riba za sat i po koliko sam proveo kraj vode! Bilo je to pravo uživanje, na koje je tačku stavilo somče od nepunih 500 g. Pored najbrojnijeg grgeča, imao sam dva smuđa u meri, jednog lepog cverglana (oko 300 g), po nekoliko klenova, crvenperki, sunčica i dve deverike (po 250-300 g). Sve se dešavalo na Garaškom jezeru, u plićaku između granja, uz odsek starog toka. Iako kažu da je drop shot tehnika statičnija u odnosu na klasično varaličarenje, moje iskustvo je bilo sasvim drugačije. Ovo je bilo sve osim statičnog ribolova; bio je to ultradinamičan ribolov ispunjen zadovoljstvom i uživanjem.
Shvativši da sa raznovrsnom paletom mamaca mogu da serviram bilo kojoj ribljoj vrsti ono što liči na njenu prirodnu hranu, rešio sam da se na lokalnim potocima oprobam u ribolovu drop shotom na prvu ljubav mnogih varaličara: klena. Pogotovo je razlog to što sam uspeo da nabavim polovnu Berklijevu teglicu sa imitacijom popca, a svako ko je proveo detinjstvo pored potoka zna da koliko popaca uhvatiš, toliko klenova i vadiš.
Garaško jezero